VI STE .
POSETILAC NAŠEG WEB SITE-a
.
 
PRAVILNIK O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI POSLOVA
KLINIČKO-BOLNIČKOG CENTRA „DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ-DEDINJE“




KBC «DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ-DEDINJE»
Beograd, Ul. Heroja Milana Tepića br. 1
Datum: 09.04.2013. god.

Na osnovu odredbe člana 24. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) i člana 23. stav 1. tačka 6. Statuta Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“, dana 09.04.2013. godine, direktor KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ Beograd, donosi

P R A V I L N I K
O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI POSLOVA
KLINIČKO-BOLNIČKOG CENTRA „DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ-DEDINJE“

I - OPŠTE ODREDBE
 
Član 1.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje unutrašnja organizacija, vrsta i opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ (u daljem tekstu: Centar).
Član 2.

Unutrašnja organizacija  Centra utvrđena je u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Pravilnika o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova, Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe  i Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova.

U delu Pravilnika kojim je propisana sistematizacija radnih mesta, kroz Listu radnih mesta utvrđeni su, pored naziva radnog mesta i: šifra zanimanja i stručne spreme; vrsta i stepen stručne spreme i posebni uslovi za rad na određenom radnom mestu u Centru.


Član 3.
Ugovorom o radu bliže se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti, vrsta i opis posla koji zaposleni treba da obavlja u Centru, kao i drugi elementi utvrđeni odredbama Zakona kojim se uređuje oblast rada.
Član 4.

Lista radnih mesta, koja je sastavni deo ovog Pravilnika, sadrži elemente radnog mesta kojima se identifikuju poslovi radnog mesta i izvršioci tih poslova.

Pod radnim mestom podrazumevaju se poslovi iz delatnosti Centra, koji se, kao stalan ili dominantan sadržaj rada jednog ili više zaposlenih odgovarajućeg stepena stručne spreme i drugih radnih sposobnosti, obavljaju u okviru celine radnog procesa.

Pod elementima radnog mesta, iz stava 1. ovog člana, smatraju se naročito:
- naziv radnog mesta;
- delokrug rada (opis poslova);

- uslovi (opšti i posebni) koje neko lice mora da ispuni za rad na određenom radnom mestu;
Član 5.
Naziv radnog mesta utvrđuje se prema uobičajenom nazivu, koji ukazuje na zanimanje zaposlenog ili na vrstu rada, odnosno prirodu i sadržaj poslova koji se obavljaju na određenom radnom mestu.
Član 6.
Delokrug rada na radnom mestu utvrđuje se opisom poslova koji proističe iz naziva radnog mesta, stepena i smera stručne spreme i karakteristika procesa rada, uključujući i aktivnosti definisane pisanim procedurama, koje je usvojio direktor i Stručni savet Centra.
Član 7.

Za zasnivanje radnog odnosa u Centru moraju se ispuniti opšti i posebni uslovi, koji su pretpostavljeni osnov da će poslovi radnog mesta biti uspešno obavljani.

Opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa:
- navršenih 18 godina života ili navršenih 15 godina života, uz pismenu saglasnost roditelja,   
usvojioca ili staraoca, u skladu sa Zakonom.

Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa su:
- vrsta i stepen stručne spreme;
- potrebna znanja i/ili veštine;
- položen ispit (stručni, specijalistički, užespecijalistički, pravosudni, ispit za samostalnog
računovođu, i sl.);
- završen  kurs ili obuka (dodatna edukacija);
- poznavanje rada na računaru;
- znanje stranog jezika;
- radno iskustvo (na poslovima rukovođenja).

Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa mogu biti određeni kumulativno ili alternativno.
Član 8.

Stručna sprema, kao poseban uslov na radnom mestu, podrazumeva opšta i stručna znanja i veštine neophodne za obavljanje poslova odnosnog radnog mesta.

Stručna sprema se utvrđuje prema školskoj spremi i razvrstava prema složenosti na stepene, a prema vrsti, na struke i obeležava određenim nazivom i oznakom, u skladu sa opšteusvojenim osnovama za klasifikaciju zanimanja i stručne spreme.
Član 9.
Radno iskustvo, kao poseban uslov za rad na određenom radnom mestu, utvrđuje se prema potrebama procesa rada, stepenu složenosti poslova, uslovima rada i odgovornosti za izvršavanje radnih obaveza.
Član 10.

Posebna znanja i ispiti, potrebni za uspešno obavljanje poslova radnog mesta, ako su takva znanja i ispiti predviđeni propisima i neophodni za samostalan rad, utvrđuju se kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa.

Zdravstveni radnici mogu samostalno obavljati rad, pod uslovom da poseduju licencu nadležne komore. U slučaju privremenog oduzimanja licence, zdravstveni radnik ne može obavljati samostalan rad u Centru. Do dobijanja, odnosno obnavljanja licence, zdravstveni radnik može pružati zdravstvenu zaštitu pod nadzorom zdravstvenog radnika koji poseduje licencu, a koga odredi direktor Centra, posebnim rešenjem.

U slučaju trajnog oduzimanja licence, zdravstveni radnik može obavljati samo određene poslove zdravstvene delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika koji poseduje licencu, a koga odredi direktor svojim rešenjem.
Član 11.

Broj zaposlenih, potrebnih za izvršavanje poslova radnih mesta, predviđenih ovim Pravilnikom, sastavni je deo Liste radnih mesta i utvrđuje se na osnovu Kadrovskog plana Ministarstva zdravlja Republike Srbije, za svaku kalendarsku godinu.

Broj zaposlenih – izvršilaca poslova radnih mesta, u skladu sa predmetnim Pravilnikom, sadržan je u bazi podataka koja se vodi u Odseku za kadrovske poslove pri Odeljenju za pravne, kadrovske i opšte poslove i ažurira se svakodnevno.
Član 12.
Za određene poslove, utvrđene ovim Pravilnikom, mogu se alternativno predvideti dva stepena stručne spreme određene vrste zanimanja.
Član 13.

Ugovorom o radu, za sve zaposlene koji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme, ugovara se probni rad koji može trajati najkraće mesec, a  najduže tri meseca, u toku koga se utvrđuje da li zaposleni poseduje radne i stručne sposobnosti potrebne za obavljanje određenog posla.

Proveru, u smislu stava 1. ovog člana, vrši komisija koju, za svaki konkretan slučaj, formira direktor, od zaposlenih sa najmanje istim stepenom stručne spreme u odnosu na zaposlenog koji je na probnom radu.
Član 14.

Radnici sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, pored direktora i zamenika direktora, su:
- pomoćnici direktora;
- glavna medicinska sestra-tehničar Centra;
- zamenik glavne medicinske sestre-tehničara Centra;
- upravnici klinika – bolnica;
- načelnici zajedničkih medicinskih službi;
- načelnici medicinskih odeljenja;
- šefovi medicinskih odseka – kabineta:
- glavne medicinske sestre-tehničari organizacionih jedinica;
- glavne medicinske-sestre tehničari odeljenja;
- nadzorne medicinske sestre-tehničari odseka – kabineta;
- načelnici nemedicinskih odeljenja/Službe za tehničke i druge slične poslove;
- šefovi nemedicinskih odseka;
- poslovođe grupe – koordinatori.

Zaposlene, iz stava 1. ovog člana, postavlja direktor Centra, po opštim pravilima o raspoređivanju zaposlenih.
U slučaju da više zaposlenih ispunjava propisane uslove iz predmetnog Pravilnika, raspoređivanje rukovodećih radnika vrši se na osnovu internog oglasa, po postupku propisanom odgovarajućom procedurom i  primenom sledećih kriterijuma:

- nastavno/naučno zvanje;
- organizacione sposobnosti (dokazuje se pisanom preporukom rukovodioca zaposlenog);
- duži staž na rukovodećim poslovima;
- odnos zaposlenih (zdravstvenih radnika i saradnika) prema kontinuiranoj edukaciji
(dokazuje se brojem učešća na kongresima i  simpozijumima  u  svojstvu   predavača,   u

  vidu  usmene  prezentacije,  poster  prezentacije  i  kroz  pasivno  učešće).
 
II - UPRAVA CENTRA

Upravu Centra čini menadžerski tim – direktor, zamenik direktora, pomoćnici direktora i glavna medicinska sestra Centra.

Delatnost Uprave je rukovođenje Centrom, neposredno ili na osnovu prenetih ovlašćenja od strane direktora, u svim oblastima registrovane delatnosti.
 
III - ORGANIZACIONE JEDINICE U CENTRU
Član 15.

Osnovna delatnost Centra obavlja se kroz rad klinika, bolnica i zajedničkih medicinskih službi, u okviru osnovnog nivoa lečenja i nege, na bolničkim i kliničkim odeljenjima, kao i na višim nivoima lečenja i nege, i to:

- Nivo 1. – poluintenzivno lečenje i nega pacijenata, primenjuje se u svim organizacionim jedinicama, izuzev zajedničkih medicinskih službi.
(Odnosi se na pacijente, visokozavisne od tuđe pomoći i pacijenate sa mogućim pogoršanjem zdravstvenog stanja, kao i pacijenate premeštene sa višeg nivoa lečenja i nege, čije zdravstvene potrebe mogu biti zadovoljene u odeljenju za standardno lečenje, ali uz dodatni nadzor i potporu.)

- Nivo 2. – intenzivno lečenje i nega, primenjuje se u svim organizacionim jedinicama, izuzev zajedničkih medicinskih službi.
(Odnosi se na pacijente sa oštećenjem najmanje jednog organskog sistema, kod kojih je potrebna osnovna respiratorna ili hemodinamska potpora, za pacijente koji su na postoperativnom lečenju, kao i za one koji su premešteni sa višeg nivoa lečenja i nege.)

- Nivo 3. – intenzivno lečenje i nega, primenjuje se u okviru delatnosti Klinike za anesteziologiju sa reanimatologijom Centra.
(Odnosi se na lečenje i negu pacijenata kod kojih je neophodna složena respiratorna potpora ili bazična respiratorna potpora, zajedno sa potporom još najmanje dva organska sistema – pacijenti sa oštećenjem više organa.)

U Centru se organizuju sledeće organizacione jedinice:
 
KLINIKE

I - KLINIKA ZA HIRURGIJU

Klinika za hirurgiju obavlja:

- visokospecijalizovanu   specijalističko-konsultativnu   i   stacionarnu   zdravstvenu  delatnost   na
tercijarnom nivou:
- obrazovnu delatnost;
- naučno-istraživačku delatnost.

Klinika obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost, na tercijarnom nivou, u oblasti opšte hirurgije kao osnovne delatnosti. U okviru osnovne delatnosti, a u skladu sa tercijarnim nivoom, na Klinici se obavljaju dijagnostičke, terapijske i konsultativne procedure koje pripadaju domenu uže specijalističkih oblasti, kao što su:

- hirurgija endokrinih žlezda;
- kolo-proktološka hirurgija;
- hepatobilio-pankreatična hirurgija;
- gastrična hirurgija;
- minimalno-invazivna hirurgija;
- digestivna hirurgija

Na Klinici se obavlja i obrazovna delatnost, na više nivoa obrazovanja:

- nastavna  baza   za   dodiplomske   studije   (teoretska  i  praktična  nastava)  Medicinskog  fakulteta
Univerziteta u Beogradu, po programu Medicinskog fakulteta;
- nastavna  baza   za   sve   oblike   poslediplomskih  studija  Medicinskog  fakulteta  Univerziteta   u Beogradu (master studije, doktorantske studije, specijalizovane akademske studije);
- nastavna baza Medicinskog  fakulteta  Univerziteta  u  Beogradu  za  sve  oblike  specijalističke  i
i subspecijalističke edukacije (teoretska i praktična nastava) po programu Medicinskog fakulteta
i Ministarstva zdravlja Republike Srbije (opšta hirurgija, anesteziologija, ginekologija,urologija,
opšta medicina, transfuziologija, medicina sporta, digestivna hirurgija i sl.);
- nastavna baza za praktičnu nastavu Srednjih, Viših i Visokih medicinskih škola;
- kursevi   kontinuirane   medicinske  edukacije,  akreditovani   kod  Zdravstvenog  saveta   Republike
Srbije, za lekare i medicinske sestre-tehničare.

U okviru delatnosti tercijarne ustanove i nastavne baze Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Klinici se obavlja i naučno-istraživačka delatnost kroz:
- vođenje i učestvovanje u naučnim projektima;
- publikovanje naučnih radova u referentnim stručnim časopisima;
- izlaganje rezultata istraživanja na stručnim kongresima i sastancima u zemlji i inostranstvu.

Organizaciona struktura Klinike za hirurgiju:
1. Odeljenje  za prijem  i  zbrinjavanje  urgentnih  stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Stacionarno odeljenje I:
a) Odsek kolorektalne hirurgije;
b) Odsek endokrine hirurgije;
v) Odsek intenzivnog i poluintenzivnog lečenja i nege;
4.Stacionarno odeljenje I:
a) Odsek operacione sale sa sterilizacijom;
b) Odsek hepatobilijarnopankreatične hirurgije;
v) Odsek endoskopske hirurgije;
5. Odeljenje dnevne bolnice;


II -  KLINIKA ZA UROLOGIJU

Klinika za urologiju obavlja:
- visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou:
- obrazovnu delatnost;
- naučno-istraživačku delatnost.
Klinika obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost, na tercijarnom nivou, u oblasti urologije kao osnovne delatnosti. U okviru osnovne delatnosti, a u skladu sa tercijarnim nivoom, na Klinici se obavljaju dijagnostičke, terapijske i konsultativne procedure koje pripadaju domenu uže specijalističkih oblasti, kao što su:
- endoskopska hirurgija;
- urološko-onkloška hirurgija;
- minimalno-invazivna hirurgija (perkutane nefrolitolapaksijame i laparoskopske intervencije);
- genitalna hirurgija;
- nefrologija, uključujući i hemodijalizu.

Dijagnostičke metode koje se primenjuju su, pored endoskopskih intervencija, TRUZ biopsije prostate, urodinamsko ispitivanje, ureterorenoskopija, perkutana nefrostomija. Na Klinici se održavaju uro-onkološki konzilijumi kojima , pored urologa Klinike, prisustvuju onkolog i radioterapeut iz Instituta za onkologiju Republike Srbije, na kojima se donose odluke o lečenju pacijenata sa urološkim malignitetom.

Na Klinici se obavlja i obrazovna delatnost, na više nivoa obrazovanja:
- nastavna  baza   za   dodiplomske   studije   (teoretska  i  praktična  nastava)  Medicinskog  fakulteta
Univerziteta u Beogradu, po programu Medicinskog fakulteta;
- nastavna  baza   za   sve   oblike   poslediplomskih  studija  Medicinskog  fakulteta  Univerziteta   u
Beogradu (master studije, doktorantske studije, specijalizovane akademske studije);
- nastavna baza Medicinskog  fakulteta  Univerziteta  u  Beogradu  za  sve  oblike  specijalističke  i
i subspecijalističke edukacije (teoretska i praktična nastava) po programu Medicinskog fakulteta
i Ministarstva zdravlja Republike Srbije (opšta hirurgija, anesteziologija, ginekologija,urologija,
opšta medicina, transfuziologija, medicina sporta, digestivna hirurgija i sl.);
- nastavna baza za praktičnu nastavu Srednjih, Viših i Visokih medicinskih škola;
- kursevi   kontinuirane   medicinske   edukacije   akreditovani   kod  Zdravstvenog  saveta   Republike
Srbije, za lekare i medicinske sestre-tehničare.

U okviru delatnosti tercijarne ustanove i nastavne baze Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Klinici se obavlja i naučno-istraživačka delatnost kroz:
- vođenje i učestvovanje u naučnim projektima;
- publikovanje naučnih radova u referentnim stručnim časopisima;
- izlaganje rezultata istraživanja na stručnim kongresima i sastancima u zemlji i inostranstvu.

Organizaciona  struktura  Klinike za urologiju:
1. Odeljenje za  prijem  i   zbrinjavanje  urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Stacionarno odeljenje I:
a) Odsek intenzivnog i poluintenzivnog lečenja i nege;
4. Stacionarno odeljenje II:
a) Odsek operacionih sala sa sterilizacijom;
5. Odeljenje nefrologije sa hemodijalizom;
6. Odeljenje dnevne bolnice.

 

III- KLINIKA ZA INTERNU MEDICINU

Klinika za internu medicinu obavlja:
- visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou:
- obrazovnu delatnost;
- naučno-istraživačku delatnost.

Klinika obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou,kao i palijativno zbrinjavanje u oblasti interne medicine, kao osnovne delatnosti i uže specijalističkih disciplina: kardiologije, gastroenterologije, hematologije, endokrinologije, pulmologije i gerontologije.

U okviru zdravstvene delatnosti, na Klinici se vrši zbrinjavanje urgentnih stanja i kompleltna dijagnostika i lečenje hospitalizovanih bolesnika iz pomenutih oblasti, kao što su:

- U oblasti kardiologije: 2D, 3D i 4D ehokardografski pregledi (transtorakalna ehokardiografija), transezofagealni ehokardiografski pregledi, stres ehokardiografski pregledi, ergometrijska testiranja na biciklu i traci, ergospirometrijska testiranja, dvadesetčetvoročasovno merenje arterijskog pritiska (holter AMP), dvadesetčetvoročasovno snimanje EKG zapisa (holter EKG), polisomnografska ispitivanja i hospitalno lečenje celokupne kardiološke patologije;
- U oblasti pulmologije: spirometrijska testiranja, bronhodilatatorni testovi i  hospitalno  lečenje;
- U oblasti hematologije: sternalne punkcije, biopsije kostne srži, kao i hemioterapijsko lečenje hroničnih magilnih hemopatija;
- U  oblasti   gastroenterologije:   endoskopske   procedure   (dijagnostičke   i   terapijske):  ezofagogastroduodenoskopija, rektosigmoidokolonoskopija i hospitalno lečenje pacijenata

Klinika je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u kojoj se vrši teorijska i praktična nastava za studente medicine i doktore medicine na specijalizaciji iz interne medicine, endokrinologije, hematologije, kardiologije i gastroenterologije, u skladu sa planom i programom Fakulteta, a takođe je i nastavna baza za praktičnu nastavu za Srednju i Višu medicinsku školu, kao i Srednju zubotehničku školu.

Na Klinici se obavljaju klinička ispitivanja novih lekova iz oblasti interne medicine, kao i naučno-istraživačka delatnost iz različitih oblasti interne medicine.

Organizaciona struktura Klinike za internu medicinu:

1. Odeljenje  za  prijem  i  zbrinjavanje  urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Odeljenje kardiologije:
a) Odsek koronarne jedinice;
b) Kabinet neinvazivne dijagnostike;
4. Odeljenje gastroenterologije;
5. Odeljenje pulmologije;
6. Odeljenje intenzivnog lečenja i nege;
7. Odeljenje hematologije;
8. Odeljenje endokrinologije;
9. Odeljenje gerijatrije:
a) Odsek za palijativno zbrinjavanje
10. Odeljenje dnevne bolnice.

 

IV -  KLINIKA ZA ANESTEZIOLOGIJU SA REANIMATOLOGIJOM

Na Klinici se obavljaju poslovi zdravstvene, nastavne i naučno-istraživačke delatnosti iz oblasti anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja.

U okviru zdravstvene delatnosti na Klinici se organizuju i obavljaju poslovi anesteziologije, reanimatologije, intenzivnog lečenja i terapije akutnog postoperativnog bola i terapije hroničnog bola, za stacionarne pacijente, i poliklinički deo: hirurgije, urologije, otorinolaringologije, ginekologije i akušerstva, neurologije, interne medicine, psihijatrije i dr. a kroz anesteziološku ambulantu i poslove adekvatne i efikasne pripreme elektivnih hirurških bolesnika, pre hospitalizacije.

Na Klinici se primenjuju savremene anesteziološke procedure: TIVA/TCI; inhalaciona anestezija niskim protocima gasova; regionalna anestezija; PCA; kontinuirana i PCEA epiduralna analgezija i interventne procedure u lečenju bola.

Organizaciona struktura Klinike za anesteziologiju sa reanimatologijom:
1. Odeljenje  anesteziologije I,
2. Odeljenje anesteziologije II,
3. Odeljenje intenzivnog lečenja i nege,
4. Kabinet specijalističko-konsultativnih pregleda sa anesteziološkom ambulantom i ambulantom za terapiju bola.

 
BOLNICE

V  -  BOLNICA ZA PSIHIJATRIJU

Bolnica za psihijatriju obavlja:
- specijalizovanu   specijalističko-konsultativnu,    stacionarnu    i    parcijalnostacionarnu
zdravstvenu delatnost;
- obrazovnu delatnost;

U okviru zdravstvene delatnosti, u ambulantnom delu Bolnice, pored individualnih opservacija, dijagnostikovanja i lečenja mentalno poremećenih ili obolelih osoba (odrasli i adolescenti od 15-24 godine), sprovode se psihoterapijske, socioterapijske, rehabilitacione, okupacione i relaksacione   grupne terapijske aktivnosti.  Lečenje je organizovano takođe i, kroz rad pojedinih savetovališta: za roditelje adolescenata sa poremećajima ishrane; za žene u kriznim periodima; za porodice mentalno obolelih lica; za seksualne disfunkcije i poremećaje rodnog identiteta (transseksualnost); klub pacijenata Dnevne bolnice i vežbe relaksacije autogenim treningom.

U okviru zdravstvene delatnosti, u stacionarnom delu Bolnice, sprovode se dijagnostičke, psihofarmakoterapijske i psihoterapijske metode - individualna, grupna, kognitivno-bihejvioralna terapija, EMDR, porodična terapija. U Bolnici se vrše klinička ispitivanja lekova – psihofarmaka, kao i istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja.

Parcijalna hospitalizacija organizovana je kroz rad Odeljenja dnevne bolnice (prepodnevni boravak), a namenjena ispitivanju i lečenju psihotičnih i nepsihotičnih pacijenata, kroz individualnu i grupnu terapiju, kao i radne i okupacione ektivnosti.

U sprovođenju obrazovne delatnosti Bolnica organizuje seminare, simpozijume, kurseve, kao i internu edukaciju zaposlenog zdravstvenog osoblja Bolnice. Obrazovna delatnost se obavlja iz uže specijalističkih oblasti psihijatrije: psihosomatike; konsultativne/liaison psihijatrije; psihofarmakoterapije, adolescentne psihijatrije; poremećaja ishrane i seksualnih disfunkcija.

Organizaciona struktura Bolnice za psihijatriju:
1. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
2. Odeljenje za kliničku psihijatriju;
a) Odsek za psihosomatiku;
b) Odsek za nepsihotične poremećaje;
v) Odsek za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju;
3. Odeljenje dnevne bolnice.

 

VI -  BOLNICA ZA DEČIJE PLUĆNE BOLESTI I TBC

U Bolnici za dečije plućne bolesti i tuberkulozu se pretežno prate i proučavaju stanja u oblasti dečije pulmologije, ispituju metode i primeljuju mere prevencije, ranog otkrivanja, lečenja i rehabilitacije (starosti do 18 godina), obolelih od nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti i ostalih pedijatrijskih bolesti.

U okviru zdravstvene delatnosti, vrši se zbrinjavanje i prijem urgentnih stanja, specijalističko-konsultativni pregledi, kao i stacionarno lečenje.

U okviru dijagnostike i prevencije vrši se punkcionalno ispitivanje pluća, koje obuhvata: spirometriju; bodipletizmografiju, EKG, kao i alergološke probe na nutritivne i inhalacione alergene.
U okviru Bolnice vrši se edukacija dece obolele od astme, njihovih roditelja i adolescenata u vezi negativnih efekata duvanskog dima, kao i prevencija pušenja dece i adolescenata obolelih od astme.

U okviru obrazovne delatnosti, Bolnica je nastavna baza Srednje medicinske škole u Beogradu,  radi na stručnom usavršavanju kadra iz oblasti pedijatrije, i sprovodi zdravstveno-vaspitni rad sa decom i njihovim roditeljima.

Organizaciona struktura Bolnice za dečije plućne bolesti i TBC:

1. Odeljenje  za prijem  i  zbrinjavanje urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Odeljenje za malo dete:
a) Odsek za intenzivnu negu i lečenje;
4. Odeljenje dečije pulmologije I;
5. Odeljenje dečije pulmologije II;
6. Odeljenje tuberkuloze;
7. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
8. Odeljenje dnevne bolnice;
a) Odsek funkcionalne dijagnostike;

 

VII - BOLNICA ZA GINEKOLOGIJU I AKUŠERSTVO

U Bolnici se obavlja specijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdravstvena delatnost, na sekundarnom nivou, u oblasti ginekologije i akušerstva.

Bolnica se naročito bavi sprovođenjem porođaja u epiduralnoj anelgeziji i ginekološkom laparoskopskom hirurgijom.

Bolnica je nosilac sertifikata „Baby Friendliy Hospital“.

U okviru obrazovne delatnosti, Bolnica je baza za praktičnu nastavu u procesu specijalizacije iz ginekologije i akušerstva. U Bolnici se sprovodi kontinuiran proces edukacije zdravstvenih radnika i stručnog usavršavanja iz oblasti ginekologije, akušerstva i graničnih disciplina.

 Organizaciona struktura Bolnice za ginekologiju i akušerstvo:
1. Odeljenje  za prijem  i  zbrinjavanje urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Odeljenje operativne ginekologije:
a) Odsek intenzivnog i poluintenzivnog lečenja i nege;
b) Odsek operacionih sala sa sterilizacijom;
4. Porodilište i posleporođajno odeljenje;
5. Odeljenje patologije trudnoće;
6. Odeljenje neonatologije;
7. Odeljenje dnevne bolnice.

 

VIII  - BOLNICA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU

U Bolnici se vrši dijagnostika i lečenje patoloških stanja iz oblasti otorinolaringologije i subspecijalističkih disciplina: alergologije, audiologije, fonijatrije; a posebno -  dijagnostika i lečenje oboljenja nosa i paranazalnih sinusa, maksilofacijalne patologije i tumorske patologije. U Bolnici se obavljaju  plastično-rekonstruktivno-estetske operacije glave i vrata, kao i dijagnostika, odnosno lečenje poremećaja sluha i ravnoteže, kao i tretman patologije glasa i govora.

U okviru obrazovne delatnosti, Bolnica je baza za praktičnu nastavu u procesu specijalizacije iz oblasti otorinolaringologije, po Planu i Programu opšteg stažiranja. U Bolnici se sprovodi kontinuiran proces edukacije zdravastvenih radnika i stručnog usavršavanja iz oblasti otorinolaringologije.

Organizaciona struktura Bolnice za otorinolaringologiju:
1. Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3. Stacionarno odeljenje:
a) Odsek operacione sale sa sterilizacijom;
4. Odeljenje dnevne bolnice.

 

IX  -  BOLNICA ZA NEUROLOGIJU         

U Bolnici se obavlja zdravstvena delatnost, odnosno dijagnostika i lečenje patoloških stanja, u ambulantno- polikliničkim i stacionarnim uslovima, iz oblasti opšte neurologije i užespecijalističkih oblasti: neuropsihologije, elektromioneurografije, elektroencefalografije i ulstrasonografije, kao i konsultativna delatnost iz predmetnih oblasti.

U okviru obrazovne delatnosti, Bolnica je baza za praktičnu nastavu u procesu specijalizacije iz oblasti neurologije, po Planu i Programu opšteg stažiranja. U Bolnici se sprovodi kontinuiran proces edukacije zdravstvenih radnika i stručnog usavršavanja iz oblasti opšte neurologije i  označenih užespecijalističkih oblasti.

Lekari Bolnice učestvuju u naučno-istraživačkim studijama na nivou Centra.

Organizaciona struktura Bolnice za neurologiju:
1. Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2. Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede:
a) Odsek za neurofiziologiju:
- EEG kabinet;
- EMNG kabinet;
b) Odsek za vrtoglavice ;
3. Stacionarno odeljenje;
4. Odeljenje dnevne bolnice;

 
ZAJEDNIČKE MEDICINSKE SLUŽBE

X  - SLUŽBA ZA LABORATORIJSKU DIJAGNOSTIKU

Služba obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti laboratorijske medicine, tj. biohemijske, hematološke, mikrobiološke i histopatološke dijagnostike i obrazovnu delatnost.

U okviru obrazovne delatnosti, u  Službi  se obavlja praktična nastava za specijalizante iz medicinske/kliničke biohemije Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Služba je nastavna baza za izvođenje praktične nastave učenika Srednje medicinske škole i Visoke zdravstvene škole strukovnih studija.

Organizaciona struktura Službe za laboratorijsku dijagnostiku:
1. Odsek  biohemije;
2. Odsek hematologije;
3. Odsek mikrobiologije;
4. Odsek histopatologije.

 

XI - SLUŽBA ZA RADIOLOŠKU DIJAGNOSTIKU

Služba za radiološku dijagnostiku obavlja zdravstvenu delatnost u oblasti radiološko-ultrazvučne dijagnostike i uže specijalističkih oblasti: patologija pluća, abdomena, mekih tkiva, dojki, štitne žlezde, dopler krvnih sudova,  kao  i obrazovnu delatnost.

U okviru obrazovne delatnosti Služba je nastavna baza studentima Visoke zdravstvene škole strukovnih studija iz Beograda, na Odseku - strukovni medicinski radiolog.

Organizaciona struktura Službe za radiološku dijagnostiku:

1. Odsek radiološke dijagnostike I;
2. Odsek radiološke dijagnostike II;
3. Odsek ultrazvučne dijagnostike;
4. Odsek CT dijagnostike;
5. Odsek mamografske dijagnostike.

 

XII -  SLUŽBA ZA ENDOSKOPIJU

Služba obavlja specijalističko-konsultativnu, dijagnostičku i nastavnu  delatnost na polju primene savremenih endoskopskih metoda u dijagnostičke i terapijske svrhe iz područja gastroenterologije, kao i preventivnu delatnost na polju prevencije i ranog otkrivanja raka debelog creva.

U Službi se obavlja delatnost iz oblasti gastroenterologije i digestivne endoskopije, u smislu:
- specijalističkih i konsultativnih pregleda;
- ezofago-gastro-duodenoskopija;
- kolonoskopija;
- ERCP-a (endoskopske, retrogradne holangiopankreatografije);
- brojne terapijske procedure, koje prate navedene dijagnostičke procedure.

Služba je uključena u Nacionalni skrining program za rano otkrivanje kolonorektalnog karcinoma.
U okviru Službe obavlja se i deo nastave za studente osnovnih studija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Lekari Službe učestvuju u naučno-istraživačkim studijama na nivou Centra, iz oblasti digestivne endoskopije i gastroenterologije.


XIII  - SLUŽBA ZA TRANSFUZIOLOGIJU

Služba za transfuziologiju bavi se: prikupljanjem krvi, proizvodnjom komponenti krvi, održavanjem kvaliteta jedinica krvi, kao i njihovom distribucijom, dijagnostifikovanjem i određivanjem načina lečenja svih oboljenja i stanja u trudnoći, uzrokovanih nepodudarnošću krvno-grupnih sistema, dijagnostifikovanjem i određivanjem načina lečenja mnogih krvnih bolesti, posebno kod onih kod kojih postoji urođena i stečena sklonost ka krvarenju, kao i drugi poslovi iz oblasti transfuziologije, neophodni za funkcionisanje zdravstvene službe Centra.

Organizaciona struktura Službe za transfuziologiju:
1. Odsek za kolekciju i konzervaciju krvi:
a) Kabinet za prikupljanje jedinica krvi ili komponenata krvi;
b) Kabinet za laboratorijsko testiranje prikupljenih jedinica krvi ili komponenata krvi;
v) Kabinet za preradu krvi i komponenata krvi, bez obzira na njihovu namenu;
g) Kabinet za čuvanje, upravljanje, distribuciju, snabdevanje i izdavanje krvi i komponenata krvi namenjenih transfuziji;
d) Kabinet za obezbeđivanje kvaliteta.
2. Odsek kliničke transfuziologije:
3. Odsek  ambulante  za  dijagnostikovanje  poremećaja  hemostaze  i  kontrolu  antikoagulantne
terapije.

 

XIV - SLUŽBA ZA NAUČNO-ISTRAŽIVAČKU I OBRAZOVNU DELATNOST

Služba se bavi naučno-istraživačkom i obrazovnom delatnošću, u smislu praćenja najnovijih naučnih dostignuća u oblasti medicine, mogućnostima implementacije u proces rada u Centru i realizacijom edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Centar je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za oblasti interne medicine i hirurgije.

Organizaciona struktura službe za naučno – istraživačku i obrazovnu delatnost:

1. Odsek za kontinuiranu medicinsku edukaciju.

 

XV -  BOLNIČKA APOTEKA

Bolnička apoteka se bavi snabdevanjem  organizacionih jedinica Centra lekovima i medicinskim sredstvima, neophodnih za lečenje pacijenata i obezbeđivanjem racionalne farmakoterapije u okviru sprovođenja koncepta farmaceutske zdravstvene zaštite. Farmaceutske usluge Bolničke apoteke uključuju i pružanje informacija, savetovanje, edukaciju i obuku osoblja, kako bi se unapredilo javno zdravlje.

U okviru Bolničke apoteke odvijaju se aktivnosti vezane za farmakovigilancu, prikupljaju se povratne informacije o neželjenim reakcijama na lekove, farmakoterapijskim greškama, pogrešnoj upotrebi ili nedostacima u kvalitetu lekova, kao i sačinjavanje izveštaja o prometu lekova i medicinskih sredstava.

U centralnoj Bolničkoj apoteci se centralizovano obavljaju aktivnosti nabavke, skladištenja i distribucije lekova i medicinskih sredstava, (uključujući i iste pod posebnim režimom izdavanja), prema satelitskim apotekama, kao i izrada galenskih preparata. U satelitskim apotekama, lekovi i medicinska sredstva, distribuiranih iz centralne apoteke, distribuiraju se dalje, stacionarnim pacijentima.

Bolnička apoteka, preko svog predstavnika odgovarajuće specijalnosti, učestvuje u radu Komisije za terapiju i lekove Centra i prati potrošnju lekova, te sprovodi farmako-ekonomske analize, a podatke dostavlja Komisiji za lekove i Upravi Centra. Apoteka učestvuje u Timu za izradu protokola i terapijskih vodiča za lečenje određenih bolesti i stanja, učestvuje u Timu za sprovođenje provere primene protokola, a rezultate prezentuje Komisiji i Upravi Centra. U Apoteci se formira bolnička lista lekova po terapijskim indikacijama. Apoteka učestvuje u izradi Plana nabavke lekova, odnosno u izradi specifikacije istih.

U okviru obrazovne delatnosti, u Bolničkoj apoteci se obavlja deo pripravničkog staža diplomiranih farmaceuta i farmaceutskih tehničara.

 

XVI  - SLUŽBA  ZA  ORGANIZACIJU,    PLANIRANJE  I EVALUACIJU  I MEDICINSKU INFORMATIKU

Služba se bavi planiranjem i evaluacijom postignutih poslovnih rezultata, praćenjem i kontrolom kvaliteta rada u okviru Centra, kao i razvojem i implementacijom informacionih tehnologija.

Sastavni deo Službe je socijalna medicina, koja kao medicinska delatnost integriše studijsko-istraživačke i stručno-analitičke postupke u podršci realizacije upravljačkih procesa i funkcija razvoja Centra, inicira, koordinira i sprovodi organizacione, planske i izveštajne aktivnosti; učestvuje u unapređenju i evaluaciji kvaliteta zdravstvene zaštite; koordinira i sprovodi aktivnosti u procesu akreditacije i reakreditacije Centra i objedinjuje funkcije medicinskih procesa i poslovnih procesa; koordionira razvoj i implementaciju informacionih i komunikacionih tehnologija.

Organizaciona   struktura   Službe   za  organizaciju,  planiranje i evaluaciju i medicinsku informatiku :

1. Odsek za unapređenje kvaliteta i medicinsku informatiku;
2. Odsek za plan i analizu.

 

SLUŽBA ZA PRAVNE I EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE,

XVII - ODELJENJE ZA PRAVNE, KADROVSKE I OPŠTE POSLOVE

U Odeljenju se prate i proučavaju zakonski propisi, posebno iz oblasti zdravstvenog i radnog prava i o istim redovno obaveštavaju: Uprava Centra, organizacione jedinice i zaposleni; izrađuju opšti akti i pojedinačni akti o pravima, odgovornostima i obavezama zaposlenih; vode potrebne kadrovske evidencije i o istim  izveštavaju – Republički fond za zdravstveno osiguranje, nadležni zavod  - institut za javno zdravlje i drugi državni organi i organizacije; pripremaju – pravno obrađuju materijali za sednice organa upravljanja i stručnih organa Centra; obavljaju poslovi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; obavljaju kompletni kancelarijski poslovi (prijem, zavođenje i ekspedicija pošte), kao i poslovi vezani za evidenciju i čuvanje registraturskog materijala, odnosno arhivske građe proizašle iz poslovanja Centra.

Organizaciona struktura Odeljenja za pravne, kadrovske i opšte poslove:
a) Odsek za kadrovske poslove
b) Odsek opštih poslova

XVIII - ODELJENJE ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE

U Odeljenju za ekonomsko finansijske poslove obavljaju se poslovi izrade finansijskog plana Centra; evidentiranja i plaćanja dospelih obaveza; sastavljanja periodičnih izveštaja i završnog računa o izvršenim rashodima; vođenja finansijskog knjigovodstva, knjigovodstva osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala; obračuna i isplate zarada, naknada i ostalih ličnih primanja; javne nabavke dobara i usluga, nabavke, uskladištenja i izdavanja tehničkog i potrošnog materijala i sitnog inventara; evidentiranja smeštaja i računopolagača za novonabavljena osnovna sredstava; izrade mesečnih faktura prema RFZO i faktura pruženih korisnicima (pacijentima); informacija, izveštaja i analiza iz oblasti finansijsko-materijalnog poslovanja, blagajnički poslovi   i drugi poslovi iz delokruga rada Odeljenja.

Organizaciona struktura Odeljenja za ekonomsko- finansijske poslove:
a) Odsek finansijske operative;
b) Odsek knjigovodstva;
v) Odsek za fakturisanje;
g) Odsek nabavke;
d) Odsek za javne nabavke;

XIXSLUŽBA ZA TEHNIČKE I DRUGE SLIČNE POSLOVE

Služba za tehničke i druge slične poslove stara se o nesmetanom i pravilnom radu svih postrojenja, uređaja, aparata, medicinske i nemedicinske opreme, kao i transportnih vozila, kako bi se zdravstvena delatnost Centra sprovodila na primeren način, i u tom smislu naročito prati planove i realizaciju investicionog i tekućeg održavanja objekata i infrastrukture u kompleksu Centra; kontroliše i proverava izvršenje (kvalitet), količine i rokove izvršenja usluga servisnih službi i pravnih subjekata koji se angažuju za izvođenje radova na investiconom i tehničkom održavanju objekata; stara se o nesmetanoj dostavi lekova, hrane, veša, vrši transport pacijenata unutar i van Ustanove; stara se o ispravnom radu kotlarnica, podstanica i mreže instalacija centralnog grejanja i snadbevanja sanitarnom toplom vodom kao i snadbevanjem medicinskim i drugim gasovima odnosno održavanjem gasnih stanica i instalacija za medicinske gasove; stara se o praćenju i sprovođenju propisa vezanih za vanredne situacije (zaštita od požara i drugi oblici masovnih nesreća i akcidentnih situacija), odbranu i fizičko-tehničko obezbeđenje imovine; stara se o obavljanju poslova pranja, peglanja, krojenja i šivenja bolničkog veša, uniformi i drugih zaštitnih sredstava; obavlja poslove pripreme, spremanja i distribucije hrane po zadatom jelovniku, zavisno od potreba pacijenata, kao i o higijenskim uslovima prostora i opreme koja se koristi u procesu pripreme hrane.

U okviru Službe se obavljaju poslovi vezani za praćenje i nadgledanje tokova medicinskog otpada u Centru.

Organizaciona struktura Službe za tehničke i druge slične poslove:
a) Odsek za tekuće održavanje,
b) Odsek transportnih usluga,
v) Odsek za centralno grejanje i snabdevanje medicinskim gasovima,
g) Odsek vešeraja,
d) Odsek ishrane,
đ) Odsek za zaštitu od požara;
e) Odsek za medicinski otpad.

 
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
 
Član 16.
Nakon stupanja na snagu ovog Pravilnika, sa zaposlenima u Centru kod kojih je došlo do izmene ugovorenih uslova rada u skladu sa zakonom, naziva organizacione jedinice u kojoj rade, kao i u svim drugim slučajevima utvrđenim odredbom člana 278. Zakona o radu, zaključiće se Aneks ugovora o radu u skladu sa ovim Pravilnikom.
Član 17.
Sastavni deo ovog Pravilnika je Lista radnih mesta u organizacionim jedinicama Centra.
Član 18.
Izmene i dopune ovog Pravilnika vrše se na način i po postupku predviđenom za njegovo donošenje.
Član 19 .
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja na oglasnoj tabli Centra.
Član 20.
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji  poslova Kliničko – bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ broj: 01-6010 od 06.05.2011.godine, sa izmenama i dopunama broj: 01-6010/1 od 21.07.2011.godine, broj: 01-12416 od 03.10.2011. godine i broj: 01-12996 od 12.10.2011. godine.



Direktor
KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“
Prof. dr sc. med. Radisav Šćepanović