Bolnica za ginekologiju i akušerstvo

Bolnica za ginekologiju i akušerstvo, koja je u sklopu KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ broji: Odeljenje za konsuktativno-specijalističke preglede, Odeljenje za hitan prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, Dnevnu bolnicu ginekologije, Odeljenje operativne ginekologije, Jedinicu intenzivnog lečenja i nege, Odsek operacionih sala sa sterilizacijom, Odeljenje patologije trudnoće, Odsek dnevne bolnice patologije trudnoće, Porodilište, Odeljenje akušersko I, Odeljenje akušersko II i Odeljenje neonatologije . Samim tim, bolnica pruža sve moguće usluge iz oblasti ginekologije, akušerstva i neonatologije, koje se mogu sprovesti na ovim odeljenjima.

Ass. sci. med. dr Slađana Mihajlović
Rukovodilac Bolnice za ginekologiju i akušerstvo
Načelnik Odeljenja operativne ginekologije
Šef Odseka operacionih sala sa sterilizacijom

Mr. sci. dr Gordana Radunović
Načelnik Odeljenja za specijalističko-konsultativne preglede

Dr Milica Purić
Načelnik Odeljenja za hitan prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja

Dr Miroslav Nikolić
Načelnik Dnevne bolnice

Dr Danijela Rodić
Šef Jedinice intenzivnog lečenja i nege

Dr Rajko Nikitović
Načelnik Odeljenja patologije trudnoće

Dr Jelena Trifunović – Kubat
Šef odseka Dnevne bolnice patologije trudnoće

Prim. dr Igor Plješa
Načelnik Porodilišta

Dr Draga Stevančević
Načelnik odeljenja Akušersko I

Dr Miloš Ilić
Načelnik odeljenja Akušersko II

Dr Tijana Jovanović
Načelnik Odeljenja neonatologije

VSS Jasmina Đenić
Glavna sestra Bolnice za ginekologiju i akušerstvo

ODELjENjE ZA SPECIJALISTIČKO-KONSULTATIVNE PREGLEDE:

Načelnik odeljenja:
Mr. sci. dr Gordana Radunović

Odeljenski lekari:
Dr sci. med. Milan Lacković
Dr Branislav Momčilović
Dr Nikola Mitić
Dr Nada Mrđa

Glavna sestra odeljenja:

ODELjENjE ZA HITAN PRIJEM I ZBRINjAVANjE URGENTNIH STANjA:

Načelnik odeljenja:
Dr Milica Purić

Glavna sestra odeljenja:

DNEVNA BOLNICA:

Načelnik dnevne bolnice:
Dr Miroslav Nikolić

Odeljenski lekari:
dr Vladimir Perić

ODELjENjE OPERATIVNE GINEKOLOGIJE:

Načelnik odeljenja:
Ass. sci. med. dr Slađana Mihajlović

Odeljenski lekari:
Dr Danijela Rodić
Dr Jelena Vasić
Dr Nevena Stanojević

Glavna sestra odeljenja:

JEDINICA INTENZIVNOG LEČENjA I NEGE:

Šef odseka:
Dr Danijela Rodić

Glavna sestra odseka:

ODSEK OPERACIONIH SALA SA STERILIZACIJOM:

Šef odseka:
Ass. sci. med. dr Slađana Mihajlović

Glavna sestra odseka:

ODELjENjE PATOLOGIJE TRUDNOĆE:

Načelnik odeljenja:
Dr Rajko Nikitović

Odeljenjski lekari:
Dr Aleksandra Veselinović

Glavna sestra odeljenja:

ODSEK DNEVNE BOLNICE PATOLOGIJE TRUDNOĆE:

Šef odseka:
Dr Jelena Trifunović – Kubat

Glavna sestra odseka:

PORODILIŠTE:

Načelnik porodilišta:
Prim. dr Igor Plješa

Odeljenski lekari:
Dr Milan Stojanović
Dr Milana Radovanović
Dr Vera Kujundžuć
Dr Gordana Janjić

Glavna sestra porodilišta:

ODELjENjE AKUŠERSKO I:

Načelnik odeljenja:
Dr Draga Stevančević

Glavna sestra odeljenja:

ODELjENjE AKUŠERSKO II:

Načelnik odeljenja:
Dr Miloš Ilić

Odeljenski lekari:
Dr Ivana Zlatanović

Glavna sestra odeljenja:

ODELjENjE NEONATOLOGIJE:

Načelnik odeljenja:
Dr Tijana Jovanović

Odeljenski lekari:
Dr Goran Laković
Dr Tatjana Petrović
Dr Aleksandra Trajković
Dr Jelena Vlahović
Dr Ivana Filipović
Dr Marijana Marinković
Dr Jovana Savić

Glavna sestra odeljenja:

SPECIJALIZANTI:

Specijalizanti ginekologije i akušerstva:
Dr Jelena Čotrić
Dr Nikola Potparević
Dr Anđela Aćimović
Dr Olga Filimonović
Dr Ivan Hristov
Dr Jana Dabović
Dr Taisa Bojović
Dr Ivana Savković
Dr Iva Bogićević
Dr DianaLerinc Zeljković
Dr Sanja Milić
Dr Đurđica Kaličanin

Specijalizanti pedijatrije:
Dr Ivana Ćurić

Po završetku Velikog rata, u duhu obnove razorene zdravstvene infrastrukture prestonice, rađa se ideja za osnivanjem zdravstvene ustanove koja će svoje kapacitete podrediti najugroženijima. 1922. godine, na obroncima grada Beograda, u naselju Dedinje, otpočinje gradnja Memorijalne bolnice za majku i decu. Sredstva za izgradnju odobrena su od strane minastrstva Narodnog zdravlja, a značajan doprinos dalis su Memorijalni fond dr Elsie Inglis iz Velike Britanije, dr Sloter Morton, koja je među američkim građanima sakupljala pomoć za Srbiju i poznati industrijalac Đorđe Vajfert.

Dr Elsie Inglis, škotska lekarka i sufražetkinja je osnovala organizaciju Škotske ženske bolnice, kako bi pomagala savezničke vojne snage u Prvom svetskom ratu. Pored svog rada u Francuskoj i Rusiji, bolnice su posebno postale poznate po svojoj aktivnosti u Srbiji.

Dr Elsie Inglis rođena je u Nanini, Indija 1864. godine, gde su joj roditelji Škotlanđani bili na radu. Nakon odlaska u Edinburg Elsie se školuje u Devojačkoj školi u Šarloten Skveru, a potom boravi u Parizu u Medicinskoj školi za žene, koju sa uspehom završava. Potom se usavršava u Londonu u oblasti hirurgije i u Dabilnu u oblasti obstetricije. U Edinburgu zapčinje kliničku praksu i doktorira na Edinburškom Univerzitetu. Bila je član Liberalne asocijacije i potpredsednica žena, a od 1901. godine član Ženske liberalne lige.

Tokom Prvog svetskog rata bila je komandant VI edinburškog pomoćnog odeljenja. Oktobra 1914. godine osniva bolnicu škotskih žena (S.W.H), takođe Društvo škotskih žena osniva i „Londonski odbor škotskih žena“ s koji odmah prikuplja novac i materijal za sanitetske misije koje treba da krenu u Evropska ratišta. 1915. godine, tokom epidemija tifusa, dr Inglis dolazi u Srbiju gde osniva prvu ratnu bolnica. Tokom leta iste godine Srbija je bila napadnuta od strane okupatora i dr Inglis gubi svoju bolnicu i bila je prinuđena da se vrati u Veliku Britaniju. Po povratku u domovinu dr Inglis je nastavila da se bori za pomoć Srbiji. Kao znak zahvalnosti 3. aprila 1916. godine, kao prva žena u istoriji dobila je orden Belog orla. Dr Inglis umire 1917. godine tokom epidemije tifusa, a nakon njene smrti u Londonu je osnovan Memorijalni fond dr Elsie Inglis koji je održao sećanje i uspomenu na ovu požrtvovanu lekarku i nastavio da pomaže srpski narod.

Bolnica za ginekologiju i akušerstvo svečano počinje sa radom 10. oktobra 1929. godine, ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića, i sve do 1945. godine nosi naziv svoje ktitorke, dr Elsie Inglis. Bolnica je svoje usluge podredila zdravlju i nezi žena i dece, među kojima su siromašni i ratna siročad dobijali besplatno lečenje, a svi zaposleni su bili žene. Nakon osnivanja bolnica je raspolagala sa deset bolesničkih soba i u njoj je osnovana prva škola za babice u Srbiji. Memorijalna bolnica za majku i dete dr Elsie Inglis bila je prvo porodilište u državnom vlasništvu u Srbiji i na Balkanu i značajno je doprinela smanjenju perinatalnog i neonatalnog mortaliteta i podizanju nataliteta. Prvi šef ginekologije i porodilišta nove bolnice na Dedinju bila je dr Slavka Mihajlović- Klisić, zahvaljujući čijem entuzijazmu i požrtvovanosti je bolnica primila svoje prve pacijente.

Od 1932. godine, zbog finasisjskih teškoća kroz koje je prolazila, a uprkos naporima ženskog društva lekara Beograda, bolnica je izdata pod zakup na deset godina Ministarstvu Železnica, u čijem sastavu je usled ratnih dešavanja sredinom dvadesotog veka ostala sve do 1978. godine, kada je bolnica pripojena KBC-u „Dedinje “. Kasnije iste godine ulazi u sastav KBC-a „Dr Dragiša Mišović – Dedinje “ u čijem sasatavu i danas postoji.

Turbulentan istorijski tok postojanja Bolnice za ginekologiju i akušerstvo obeležilo je njeno privremeno zatvaranje, kada je u noći 20. maja 1999. godine u 00:50 časova, bolnica bombardovana od strane NATO alijanse. Ove tragične noći smrtno su stradala tri pacijenta bolnice za Neurologiju KBC-a „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“, a svi ostali pacijenti hitno su zbrinuti u ostalim zdravstvenim ustanovama grada Beograda. Tokom bombardovanja zgrada Bolnice za ginekologiju i akušerstvo, koja se nalazila u neposrednjoj blizini, je pretrpela značajna oštećenja. Narednih deset godina trajala je obnova bolnice. Februara 2009. godine Bolnica za ginekologiju i akušerstvo KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje “ ponovo je otvorila svoja vrata stanovnicima Beograda i cele Srbije.

Danas, petnaest godina nakon rekontrukcije, bolnica funkcioniše svojim punim kapacitetom. Od 2019. godine godišnje se u porodilištu obavi preko 4500 porođaja, a samo porodilište ponosno nosti titulu „Najboljeg porodilišta u Srbiji“ prema anketama trudnica i porodilja u Srbiji.

Detaljna uputstva za pripremu za porođaj, kao i za sve ginekološke intervencije i operacije pacijenti dobijaju nakon završenog pregleda ginekologa u specijalističko- konsultativnoj ambulanti.

Bolnica raspolaže samo sa 24 „Baby friendly plus“ kreveta. Zbog prevelikog broja pacijentkinja koje žele da se porode u ”najboljem porodilištu u Srbiji”, izglasanom od strane trudnica i porodilja u zemlji, pacijentkinje se nakon porođaja smeštavaju i na drugim odeljenjima, gde nije moguće da se odmah spoje sa bebom. Pacijentkinje su o ovome obaveštene na samom prijemu, a mi se trudimo da im do kraja hospitalizacije omogućimo spajanje sa bebom.