Gojaznost je jedna od vodećih bolesti iz kategorije hroničnih nezaraznih bolesti. Ovome u velikoj meri doprinosi moderan stil životna sa pretežno sedentarnim radnim okolnostima, nedovoljnim kretanjem i neadekvatnim režimom ishrane.

Gojaznost se definiše kao stanje u kome osoba ima 20% veću telesnu masu od gornje granice za godine starosti i pol, preciznije, to je stanje u kome je telesna masa veća od 25% za žene i 30% za muškarce. Spada u kategoriju Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (podkategorija Gojaznost i bolesti prekomerene ishrane E65-E68) prema još uvek aktuelnom ICD 10 klasifikacionom sistemu. Stepen gojaznosti može biti blagi, umereni i teški a komplikacije multiorganske i psihološke. Gojaznost se ne „dobija“, ona je rezultat procesa koji traje duže vreme. Taj proces najčešće podrazumeva neadekvatan režim ishrane koji traje godinama, nedovoljno fizičke aktivnosti, kontinuirani stres, nedovoljno sna ili san koji ne odmara osobu i drugo.

Brojne su somatske komplikacije gojaznosti (razvoj kardiovaskularnih bolesti, cerebrovaskularnih bolesti, metaboličkih poremećaja, i drugo jer je svaki organski sistem pogođen). Međutim, često je gojaznost i pratilac brojnih psihijatrijskih poremećaja kao sekundarni fenomen ali i obrnuto, gotovo da nema osobe koja je „došla“ do stanja gojaznosti a da u osnovi nema bar neki od psihijatrijskih simptoma i kroz vreme poremećaja.

Svakako, ono što je značajno jeste da gojaznost sama po sebi značajno narušava kvalitet života osobe, utiče na samopoštovanje i samopouzdanje, na radnu efektivnost i efikasnost, i dovodi do brojnih somatskih i psihičkih komorbiditeta.

• Normalna uhranjenost: BMI 18-24.9 kg/m²
• Prekomerna telesna masa: BMI 25-29.9 kg/m²
• Gojaznost I stepena: BMI 30-34.9 kg/m²
• Gojaznost II stepena: BMI 35-39.9 kg/m²
• Gojaznost III stepena: BMI iznad 40 kg/m²

Multidisciplinarni tim se bavi:

• Primarnom prevencijom: edukativno-obrazovnim radom sa ciljem poboljšanja edukacije u oblasti gojaznosti i time širenja znanja o ovoj bolesti i načinima dijagnostike i lečenja.
• Sekundarnom i tercijarnom prevencijom: dijagnostikovanjem već prisutnog stanja kako samostalno tako i sa komorbiditetima i komplikacijama i lečenjem.
• Dijagnostika je sveobuhvatna i sačinjavaju je pregledi somatskih lekara (endokrinnolog, kardiolog i drugi), psihijata i hirurga (kada postoji indikacija za hirurškim metodama lečenja).

U okviru Tima pacijente prvo pregleda endokrinolog koji se bavi metaboličkim aspektima gojaznosti, definiše stepen gojaznosti i osobu upućuje na dalje somatske pretrage ako iste nisu ranije učinjene. U slučaju potrebe pacijent se hospitalizuje na Klinici za endokrinologiju radi detaljnije dijagnostike i lečenja. Dalje se organizuje pregled kod psihijatra radi procene psihičkog statusa pacijenta i eventualnog uvođenja farmakoterapije, ii eventualno hospitalizacije u slučaju intenzivnijeg psihijatrijskog lečenja. Važno je utvrditi psihološki udeo u nastanku gojaznosti ali i kako bi se osobi pomoglo da se motiviše za lečenje, da se pridržava propisanog režima ishrane i primene lekova. Veoma često je u pozadini gojaznosti visok nivo anksioznosti, depresivnost, ili drugi poremećaji koji su često posledica stresnog stila života. Radom na psihološkom aspektu ličnosti, doprinosi se u značajnoj meri stepenu izlečenja i potom održavanja zdrave telesne mase i urednog stila života.

Dalje, pacijent se upućuje nutricionisti radi propisivanjem personalizovanog režima ishrane (prema godinama starosti, životnim aktivnostima na dnevnom i mesečnom planu, nivou sveukupnog zdravstvenog stanja). U slučajevima težih oblika gojaznosti kao i odsustva napredka tokom konzervativnog tretmana, pacijent se upućuje kod hirurga u cilju primene neke od hirurških metoda za lečenje gojaznosti(konzilijum).

Hirurško lečenje gojaznosti (metabolička/barijatrijska hirurgija) je modalitet lečenja koji dugotrajno pomaže u rešavanju problema gojaznosti, dijabetesa tipa 2, povišenih masnoća u krvi i povišenog arterijskog krvnog pritiska. Ovaj modalitet lečenja je predviđen za osobe uzrasta 18-60 godina starosti koje imaju indeks telesne mase veći do 40 kg/m 2 , ili veći od 35 kg/m 2 ako imaju razvijene neke od komplikacija gojaznosti (dijabetes, povišen arterijski krvni pritisan, prekide disanja tokom spavanja (sleep apnea), druge funkcionalne ili metaboličke poremećaje). Odluku o indikaciji za hirurško lečenje donosi Konzilijum nakon najmanje 6 meseci uspešnog konzervativnog lečenja. Indikacija se postavlja na osnovu BMI, metaboličkih bolesti, uvida u efekat dijetoterapije, saradnju pacijenta tokom celog procesa lečenja, kao i uz procenu psihijatra, kardiologa, pulmologa, anesteziologa.

Gojazne osobe sa BMI manjim od 35kg/m² ili manjim od 40kg/m², ako nemaju druge metaboličke bolesti.

Osobe mlađe od 18 ili starije od 60 godina nisu pogodne za barijatrijske operacije.

Osobe kod kojih dijetski režim ne dovodi do smanjanja telesne mase bar 5% za 6 meseci se smatraju nedovoljno angažovanim u sopstvenom lečenju i kod njih se ne očekuje željeni efekat operacije.

Osobe sa nedovoljno kontrolisanim psihičkim oboljenjem, poremećajem ishrane (bulimija, „binge eating“) ili lečeni od bolesti zavisnosti kao i oboleli od maligne bolesti koja je lečena u poslednjih 5 godina takođe ne mogu da budu operisani.

Šta je važno da pacijenti znaju pre nego što se odluče za lečenje gojaznosti i/ili hirurško lečenje gojaznosti?

Lečenje gojaznosti je dugotrajan proces koji zahteva redovne dolaske na kontrolne preglede, pridržavanje plana ishrane i fizičke aktivnosti.

Veoma često postoji potreba za lečenjem somatskih i psihijatrijskih komorbiditeta da bi celokupno lečenje dalo zadovoljavajuće rezultate, što zahteva visok nivo motivisanosti i istrajnost.

Neke hirurške procedure zahtevaju posebnu dijetsku pripremu i određeni režim ishrane posle operacije kao i nadoknadu primenom vitaminsko-minaralnih suplemenata koja je doživotna. Zbog potencijalnih posledica nedovoljnog unosa određenih hranljivih materija, osoba je u riziku od nastanka oboljenja kostiju, nervnog sistema i malokrvnosti, zbog čega je nakon barijatrijskih operacija potrebna  dugotrajna redovna kontrola u Multidisciplinaronom timu za gojaznost.

Barijatrijske operacije ne rešavaju problem gojaznosti same po sebi! Neophodno je angažovanje gojazne osobe da se postigne željeni efekat operacije koje podrazumeva dijetoterapiju i fizičku aktivnost i posle operacije. Uz navedeno, važno je održavanje optimalnog psihološkog stanja, zbog čega je potreban kontinuirani nadzor i praćanje kod psihijatra/psihoterapeuta.

• Prim dr Marija Đurović, psihijatar
• Dr Sanja Iić, endokrinolog
• Dr sci Vladan Vukomanović, kardiolog
• Dr Miljan Milanović, hirurg
• Dr Ljubica Tomašević, anesteziolog
• Dragana Jevtić Strinavić, nutricionista-dijetetičar
• Nemanja Đapić, nutricionista dijetetičar

Farmakoterapija pacijenata sa gojaznošću je konačno dostupna i danas postoji više farmakoterepijskih opcija. Pre nego što se uvede lek neophodno je da se obavi pregled kod specijaliste (psihijatar, endokrinolog, kardiolog, neurolog, hirurg). Do tada   razmislite o sledećim pitanjima:

Da li spadam u gojazne?

Ako je vrednost Vašeg Indeksa telesne mase (BMI) 30 kg/ m² i veća, Vi spadate u grupu gojaznih.                      

Zašto da lečim gojaznost? 

Zato što je gojaznost, posle pušenja cigareta, drugi vodeći uzrok smrti, na koji možemo da utičemo. Gojaznost povećava rizik od nastanka mnogih oboljenja: šećerna bolest, povišen arterijski pritisak, moždani udar, nealkoholna masna jetra, osteoartritis i određene vrste karcinoma (debelo crevo, dojka i dr.). Pored toga povećava rizik I od mentalnih poremećaja-depresivnog poremećaja, fobija, anksioznosti. 

Da li je dovoljno da uzimam lekove?

Za svakog potencijalnog pacijenta neophodno je da zna da lekovi protiv gojaznosti nisu „čarobne pilule” i od njih ne treba očekivati čuda. Upotrebom ovih lekova mogu se postići odlični efekti koji će ispuniti Vaša očekivanja, ali samo I isključivo u kombinaciji sa promenom načina ishrane (ishrana sa smanjenim unosom kalorija) i fizičkom aktivnošću (dozirana fizička aktivnost) koji se određuju za svaku osobu pojedinično,  

Kako da znam da li su lekovi za gojaznost za mene?

Osoba je kandidat za lekove za lečenje gojaznosti  ako ima Indeks telesne mase (BMI) barem 30kg/m² i veći. Takođe, lekovi su za Vas i ako imate niži indeks telesne mase (od 27 kg/m²) ali i neko od oboljenja koja su povezana sa gojaznošću (npr. šećerna bolest, hipertenzija).

Kako deluju ovi lekovi i da li mogu da uzimam bilo koji od njih?

Odgovarajuća regulatorna tela daju odobrenje za primenu lekova. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je odobrila svih 5 lekova za lečenje gojaznosti koji su navedeni u tekstu, a Evropska agencija za lekove (EMA) 3 (naltrekson/bupropion, liraglutid i orlistat). Zato ne treba da Vas zbuni činjenica da se u različitim zemljama koriste različiti lekovi. Ovi lekovi najčešće deluju na nivou mozga ili creva i to sledećim mehanizmima:

• smanjenjem apetita (Fentermin+Topiramat: fentermin stimuliše oslobađanje noradrenalina smanjujući apetit, dok je topiramat antikonvulziv koji nepoznatim  mehanzmom potencira efekte fentermina;  Naltrekson+Bupropion: kombinacija dva leka od kojih je prvi opiodni antagonist, a drugi inhibitor preuzimanja dopamina i noradrenalina. U kombinaciji izazivaju smanjenje osećaja gladi); 
• povećanjem osećaja sitosti (Lorcaserin selektivno aktivira serotoninske 5-HT2C receptore u delu mozga koji se zove hipotalamas, a koji kontroliše apetit, i tako smanjuje apetit i povećava osećaj sitosti)
• sprečavanjem resorpcije masti (Orlistat inhibiše pankreasnu lipazu i tako utiče na resorpciju masti, takođe smanjuje i resorpciju liposolubilnih vitamina)
• usporavanjem pražnjenja želudca (Liraglutid je agonist tzv. GLP-1 receptora, pored gojaznosti koristi se u lečenju šećerne bolesti tip 2; primenjuje se putem injekcija). 

Navedene lekove NIKAKO NEMOJTE UZIMATI NA SVOJU RUKU. Lekar će na osnovu pregleda, i saznanja o vašim eventualnim drugim oboljenjima, kao i o drugim lekovima keje uzimate, doneti odluku koji je lek za lečenje gojaznosti najbolji za Vas.

Kako ću znati da ovi lekovi deluju?

Odgovor Vašeg organizma na ove lekevo treba proceniti nakon 12 nedelja primene. Po pravilu, smatra se da ako se postigne više od 5% gubitka telesne mase znači da lek deluje, u suprotnom treba da prekinete njegovo uzimanje. Prema istraživanjima, nakon jedne godine, osobe koje uzimaju lekove uz pomenute promene načina života izgube u proseku između 3% i 12% više od početne telesne težine u odnosu na one koji samo promene način života, odnosno ne uzimaju lekove. U slučaju da izostane uspeh primenjenih lekova, kod izrazito gojaznih osoba dolazi u obzir hirurško lečenje gojaznosti.

Da li ove lekove mogu da koristim ako sam u drugom stanju?

NE. Ove lekove ne smete koristiti u trudnoći.