Biopsija prostate je intervencija koja se primenjuje kod sumnje na karcinom prostate, od nedavno se primenjuje i na našoj Klinici.

Najčešći razlog za postavljanje indikacije za biopsiju prostate je povišena vrednost PSA.  PSA se tretira kao marker koji ukazuje na oboljenje prostate. Nije strogo vezan samo za karcinom prostate s obzirom da se povišene vrednosti mogu naći i kod pacijenata sa benignim uvećanjem prostate, ali i kod pacijenata sa prostatisom (upala prostate). Do skoro se kao granična,  normalna vrednost PSA koristio raspon od 0- 4 ng/ml, da bi sada granična vrednost bila smanjena na 2.5 ng/ml, za pacijente mlađe od 60 godina.  Drugi razlog za biopsiju, čak i u slučajevima da PSA nije povišen, mogu biti neravnine i tvrdine u predelu prostate.

Sama procedura biopsije prostate po pravilu se izvodi uz korišćenje transrektalne ultrazvučne sonde koja omogućava da se jasno vidi cela prostata kao i eventualne sumnjive promene u njoj 

Samo uzimanje isečaka se vrši uz koriščenje takozvanog „pištolja“ i specijalne igle kojom se velikom brzinom uzimaju uzorci tkiva koji su debljine nekoliko mm i dužine do 2.5 cm. Velika brzina okidanja igle utiče na manju bolnost tokom procedure, ali se radi komfora pacijenata biopsija radi uz primenu lokalne anestezije koja podrazumeva ubrizgavanje lokalnog anestetika uz prostatu, uz kontrolu transrektalne ultrazvučne sonde.  Ceo tok procedure se prati na ekranu.

Biopsija se obično radi u takozvanom “ginekološkom položaju “ , tj. pacijent leži na leđima, raširenih nogu. Na ovaj način se biopsija najkorektnije, najlakše izvodi, a i najkraće. Ukoliko pacijent ne može da zauzme ovakav položaj, postavlja se na bok, uz kolena koja su savijena ka grudnom košu. Sama intervencija ne traje duže od 10 minuta.

Tokom biopsije se uzima više isečaka, najmanje po  3 iz svakog lobusa prostate, mada je sada preporuka da se uzima po 5 ili 6 isečaka iz svakog lobusa. Sa većim brojem isečaka se smanjuje mogućnost da se „promaši“  postojeći karcinom.

Priprema za biopsiju prostate podrazumeva da pacijent dan ranije započne sa antibiotskom terapijom. Standardno se koriste Ciprocinal 500 mg 2x1 I Orvagil 400 mg 2x1. Antibiotici se započinju dan pred intervenciju, koriste i na dan intervencije i tokom 3 dana posle intervencije. Neophodno je takođe da završni deo debelog creva bude ispražnjen što se efikasno postiže uvođenjem glicerinskog čepića u čmar, 4- 5 sati pre intervenciju. Ne preporučuje se korišćenje drugih preparata za “čiščenje”. Ukoliko pacijenti koriste Aspirin, savetuje se njegova obustava 7 dana pred intervenciju. Neki drugi oblik antikoagulantne terapije se menja u dogovoru sa lekarom.

Komplikacije posle biopsije prostate su retke. Uobičajeno ja da se neposredno posle biopsije pojavljuje malo krvi na čmar, što obično ne traje duže od par sati. Do 2 nedelje posle biopsije pacijenti mogu da primete malo krvi na početku mokrenja, a krv u spermi se može pojaviti i do 2- 3 meseca posle intervencije. Ozbiljnija komplikacija je infekcija koja se prepoznaje na osnovu pojave drhtavice i povišene temperature. Uz primenu antibiotika dan pred intervenciju procenat ove komplikacije je veoma mali. Kod pacijenata sa velikom prostatom može posle intervencije da dođe do nemogućnosti spontanog mokrenja, što je prolaznog karaktera i rešava se privremenim stavljanjem katetera.