OBSTRUKTIVNA SLEEP APNEA, DNEVNA POSPANOST I RIZIK OD SAOBRAĆAJNIH UDESA


Dnevna pospanost je u korelaciji sa povećanim rizikom nastanka teških saobraćajnih nesreća. Obstruktivna sleep apnea (OSA) je najčešće stanje koje vodi dnevnoj pospanosti i usporavanju psihomotronih sposobnosti vozača prilikom vožnje. U tom smislu su mnoge Evropske zemlje napravile specifične zakonske regulative koje se tiču OSA i/ili dnevne pospanosti, a u vezi sa dobijanjem ili produžavanjem vozačke dozvole.

ŠTA JE OSA?
Kombinacijom engleske reči ”sleep”- spavanje i grčke reči ”apnoia”- bez disanja, nastao je naziv ovog sindroma  - « sleep apnea ».

Kod osoba kod kojih u snu dolazi do delimične ili potpune, osptrukcije (suženja) gornjih disajnih puteva, nastaje  i OSA, odnosno poremećaj (hipopnea) ili prestanak disanja (apnea). Ove epizode traju par sekundi do celog minuta, ponavljaju se više puta, praćene su padom koncentracije kiseonika u krvi i patnjom svih organa. Svaki prestanak disanja ubrzo se završava naglim buđenjem i početkom spontanog disanja. Dokazana je direktna korelacija  broja i trajanja epizoda prestanka disanja u snu sa dnevnom pospanošću, smanjenjem brzine reagovanja na spoljašnje draži, poremećajem pažnje i pamćenja.

KO NAJČEŠĆE IMA SLEEP APNEU?
Smatra se da oko 24% odraslih muškaraca i 9% žena ima lakši oblik, a  4% muškaraca i 2%  žena  teži oblik OSA. Najčešće  su to gojazne osobe i osobe koje hrču. Konzumiranje alkohola pogoršava ispoljavanje kratkotrajnog nedisanja u spavanju. OSA je cesto udružen sa  drugim oboljenjima, kao  što su hipertenzija, koronarna bolest, srčana slabost, hronične obstruktivne bolesti i značajno doprinosi pogoršanju osnovne bolesti.

POVEZANOST SLEEP APNEA SYNDROMA SA UČESTALOŠĆU SAOBRAĆAJNIH  NESREĆA
Povezanost između sleep apnea syndroma i učestalosti saobraćajnih nesreća je poznata unazad više od decenije. Najozbiljnija potencijalna posledica dnevne pospanosti je usporena psihomotorna reakcija vozača u toku vožnje i  višestruko (6 do 7 puta) povećan broj saobraćajnih nesreća. Procenjuje se da su više od 20% saobraćajnih nesreća posledica OSA. Svaka četrvrta osoba sa OSA  je zaspala u toku vožnje.

ZAKONSKE REGULATIVE VEZANE ZA OSA I DOBIJANJE VOZAČKE DOZVOLE U  EVROPSKIM  ZEMLJAMA

1. Zakonske regulative u zemljama EU
Od 15 zemalja EU, čak 14 ima neku zakonsku regulativu koja se odnosi na OSA i vozačku dozvolu. U EU, zajednička zakonska regulativa Directive of the Council (Journal Officiel (JO) 24/08/91 No. L237/1-24) primenjuje se od 1. jula 1996. godine. Poslednji paragraf ove zakonske regulative se odnosi na to da vozačka dozvola ne bi trebalo da se izdaje ili obnavlja licima koja imaju poremećaje koji bi mogli da ugroze bezbednost u saobraćaju. Ova zakonska regulativa je usvojena u 9 zemalja EU od ukupno 15 (Austrija, Nemačka, Danska, Luksemburg, Finska, Grčka, Italija, Irska, Portugal). Specifičnu regulativu koja uključuje sleep apneju ima 5 zemalja  EU (Belgija, Španija, Francuska, Švedska, UK). U Holandiji, poremećaji spavanja su uključeni  u poremećaje svesti. U ovim zemljama su poremećaji spavanja kontraindikacija za dobijanje ili produžavanje vozačke dozvole, ali su generalno regulative restriktivnije prema grupi profesionalnih vozača, uključujući  taksiste, vozače ambulantnih kola i dr. U Italiji nema specifičnih zakonskih regulativa koje se tiču OSAHS.

2. Zakonske regulative u zemljama koje nisu članice EU
Od svih ovih zemalja samo 2 zemlje, Norveška i Švajcarska imaju zakonske regulative vezane za vožnju i  sleep apneju i/ili ekcesivnu dnevnu pospanost.

KAKO  I  GDE SE MOŽE DIJAGNOSTIKOVATI  I  LEČITI  OSA U SRBIJI

1. Dijagnoza OSA
Dijagnoza  « sleep apnea « sindroma   se ne postavlja lako. To je moguće samo u specijalno opremljenim kliničkim laboratorijama  u kojima se  za vreme spavanja prati više parametara ( polisomnografija): koncentracija  kiseonika u krvi neivanzivnim putem, frekvenca srca,  EKG,  pokreti tela,  nivo zvuka u toku hrkanja,  pokreti grudnog koša,  nivo spavanja itd.  Tumačenje ovih nalaza  podrazumeva tim lekara specijalista koji u zavisnosti od postojanja   osnovnog oboljenja  procenjuje stvarnu težinu «sleep apnea» sindroma.
Preporuka je  da se pre  svakog ovakvog detaljnijeg ispitivanja  uradi  brza i svima dostupna, orjentaciona  procena rizičnih bolesnika (profesionalnih vozača), pulsnim oksimetrom koji  prati u toku spavanja koncetraciju kiseonika.Opremu za dijagnostikovanje OSA imaju sledeći centri :  KBC „Dr D. Mišović-Dedinje“, KCS- Institu za plućne bolesti, Institu ta kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica.

2. Lečenje  OSA
Lečenje  bolesnika sa «sleep apnea « sindromom je specifično, uglavnom   ne podrazumeva klasičnu medikamentoznu terapiju već  udisanje  vazduha pod pritiskom za vreme spavanja uz pomoć posebnih, prilagodjenih aparata koji ne remete san (CPAP). Nažalost, u Srbiji, za sada  troškove nabavke CPAP  aparata snosi pacijent lično.

Članak  pripremili Ass dr med.sc.Vera Ćelić, Dr Biljana Penčić, Dr Aleksandra Šljivić
Oslanjajući se na članak „Sleep apnea and driving, how can this be dealt with?“ J.Krieger. Eur Respir Rev 2007; 16:106,189-195.