MILOSRDNI ANĐEO UBIJA DOBRU VILU
Zima 1915. Pred invazijom udruženih neprijatelja izjedana zimom, glađu i pegavim tifusom srpska vojska povlači se preko Albanije. S njom je, deleći najveće zlo koja može da pogodi jednu zemlju i jedan narod, savezničko medicinsko osoblje. Među onima koji su lečili ranjene i bolesne i dopremali medicinsku opremu, isticale su se žene, lekari i medicinske sestre, njih oko šest stotina, rasporedjenih u četiri bolnice. Predvodila ih je legendarna Elsie Inglis. Baš ona je na svoju ruku pokrenula akciju koja se razvila i dostigla visinu jednog od najvećih privatnih poduhvata te vrste: osnovala je Društvo škotskih žena. Dobrovoljnim prilozima društvo je obezbedilo sebi š iroko polje rada i slalo svoje misije, spasavajući na taj način desetine hiljada savezničkih ranjenika. Jedna od tih misija dobila je za polje rada Srbiju. Elsie Inglis i njene saradnice zahvalni srpski narod nazvao je Dobrim Vilama Srbije.
Srbija nije zaboravila hrabre škotlandjanke. Dobrim vilama Srbije je 1915. godine u predahu izmedju dva napada na Srbiju, u Mladenovcu podignuta spomen česma. Elsie Inglis je bila prisutna na svečanosti osvećenja. Obeležje je obnovljeno 1985. godine, oko česme je postavljeno 100 crvenih ruža dopremljenih iz Š kotske. Jedna ulica u Kragujevcu nosi ime doktora Elisabeth Rose, glavnog lekara Infektivne bolnice. Uz njen spomenik na Kragujevačkom groblju, čuvaju se i obeležja nad grobovima Lorne Ferriss, medicinske sestre i Mabel Dirner, dečijeg pisca i bolničarke - dobrovoljca. Nisu ih zaboravili ni njihovi sunarodnici. U slavu Elsie Englis je u Velikoj Britaniji osnovanMemorijalni Fond. Sredstva iz ovog fonda su između ostalog upotrebljena i za izgradnju Bolnice za majke i decu “Dr Elsie Inglis” ( Elsie Inglis Memorial Hospital for Women and Children).
Izgradnja paviljona za ginekologiju i opstetriciju započela je 08.10.1922. godine. Ministarstvo Narodnog zdravlja odobrilo je sredstva. Pomogla je i doktorka Rosalia Sloter Morton, koja je među Američkim građanima skupljala pomoć Srbiji, kao i brojni dobrotvori iz same Srbije, među kojima je naistaknutiji beogradski industrijalac Đorđe Weifert. Ali zbog nedostatka novca izgradnja ubrzo staje. Godine 1927. godine na poziv Milice Vasić, udove Miloša Vasića, u Beograd dolaze Lady Coudrayi Madam Kimmel i donose pomo iz Memorijalnog Fonda Dr Elsie Inglis, koja omogućava nastavak izgradnje i završetak radova. Tako je 1929. godine, u Beogradskom kvartu Dedinje dovršena Memorijalna Bolnica za majke i decu “Dr Elsie Inglis” ( Elsie Inglis Memorial Hospital for Women and Children). U holu, desno od ulaza u bolnicu nalazile su se memorijalne table sa imenima donatora; sa leve strane bile su table sa izrazima zahvalnosti osnivačima. Takodje, na mermernim postoljima bile su postavljene i biste Dr Elsie Inglis i Dr Rosalie Sloter Morton.
Paviljon za ginekologiju i opstetriciju je svečano otvoren 10. oktobra 1929. godine. Njegova Svetost Patrijarh Dimitrije, sa vladikom niškim Dositejom, izvršio je osvećenje vodice i zgrade. Posle službe pročitan je Kraljev ukaz kojim je članovima delegacije Društva Srpskih žena dodeljeno odlikovanje. Ordenom Svetog Save prvog stepenaodlikovana je Lady Coudry, pretsednica. Prethodno je, 1916. godine, zbog svih zasluga za Srpski narod, Prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Dr Elsie Inglis Ordenom Belog Orla-najvišim srpskim odlikovanjem. Njeno Veličanstvo Kraljica Marija poklonila je bolnici svoje pokroviteljstvo, ne samo kao poznata zaštitnica humanitarnih ustanova, već i da izrazi priznanje Memorijalnom fondu Dr Elsi Inglis.
Tako je bolnica započela svoj život. U njoj su se isključivo leili i negovali žene i deca, od kojih su siromašni i ratnička siročad dobijali besplatno lečenje, a svi zaposleni su bile žene. Imao je 100 kreveta i školu za nudilje koju su Ministarstvo narodnog zdravlja i Crveni krst nazvali “Nudiljska škola Lady Caudry”. Do 1932. bolnica je vrlo dobro poslovala. Tada je zapala u finansijske teškoće i u to vreme je objavljena u listu “Vreme” prodaja Memorijalne Bolnice. Žensko Društvo Lekara Beograda se potrudilo da spase bolnicu i izdejstvovalo je da bolnica bude izdata pod zakup na 10 godina Ministarstvu železnica. Ugovor je trajao do 1942. godine. Po ugovoru sa Ministarstvom bolnica je zadržala svoje ime i table na sobama i krevetima koje su govorili o donatorima koji su učestvovali u izgradnji bolnice. Kompleks je do 1978. godine pripadao železnici, a potom je pripojen KBC “Dr Dragiša Mišović - Dedinje”.
Nakon još jednog svetskog rata jedna od saboraca Elsie Inglis, Lady Huton, uverila se da nova vlast medju Srbe može doneti i nove običaje. U poznim godinama došla je da poseti Memorijalnu bolnicu “Dr Elsie Inglis” i bila neprijatno iznenadjena što su postolja za biste bila prazna, a donatorske table prekrivene socrealističkim slikama obnove i izgradnje nove Jugoslavije. Nakon njene posete table su otkrivene i takve stoje tokom celog funkcionisanja bolnice.
Memorijalna bolnica Elsie Inglis ima, poput osobe čije ime nosi i zemlje na čijem je tlu, burnu istoriju. Menjala je status i ime, bila na licitaciji i pred zatvaranjem, ali je izdržala. Sve do noći izmedju 19. i 20. maja 1999. godine kada su avioni NATO pakta, uz veliki doprinos vlada zemalja iz kojih su poticali utemeljivači bolnice, po treći put bombardovali njenu zgradu i onesposobili je za dalji rad.
Život Elsie Inglis bio je vezan za Veliku Britaniju i Srbiju, bahati zaborav jedne njene države i bahata vojna akcija druge, zapretili su uspomeni na dobrotvorku. Napad NATO-a nosio je naziv “Milosrdni Andjeo”, a ciljao je i u Dobru Vilu Srbije.
